|
         |
 |
Nikako da nađem vremena da napišem nešto, da se prisetim opuštajućeg boravka u šumi. Više puta sam se na ovim stranicama žalio da smo praktično izgubili proleće kao godišnje doba. Čim prođu mrazevi, temperatura skače na 30 stepeni, pa se prolećne gljive, grgurave i šupljikave nađu u velikom problemu. Ni ova godina nije izuzetak od novouspostavljenog pravila. Posle toplog i suvog februara, dođe hladan i kišovit mart, a evo poče i april, suv i vreo. Pre nekoliko dana obišao sam Šumarice i ništa što se zove gljivom nisam uspeo da nađem. Ipak, protekli mesec mi je, posle duže vremena, pružio pregršt zadovoljstva. |
Čupavo uvo (Auricularia mesenterica) nije tako često kao Judino.
|
|
Kada se krajem zime snegovi povlače stvarajući osunčana šumska ostrva, izgviruje kukurek i jagorčevina. Tih tajanstvenih dana, šuma je ćutljiva, stelja je osvetljena, a krošnje gologlave. Vazduh je težak od vlage ali kako su temperature još uvek niske, to i nije preveliko breme. Reklo bi se, vreme je. Tada se na dve, tri nedelje odškrinu teška kovana vrata, dopuštajući retkima ulaz u zemlju nevidljivih gljiva.
|
Martovka u svom zrelom dobu.
|
|
Pronaći stanište martovke (Hygrophorus marzuolus) izuzetno je teško i zahtevno. Treba prvo odabrati staništa, krečnjačke terene sa proređenom šumom, treba pogoditi vreme i nadmorsku visinu, treba se opredeliti za orijentaciju padine i opet sve to može da znači, ništa. Gljiva je retka, mistična i jednostavno ne raste gde joj je rečeno, već gde ona hoće. Povrh svega, svetlo-sivo-crna boja njenog šešira se potpuno utapa u nijanse zimske stelje, uz gomile, od težine snega slepljenog lišća, koje je često potpuno prekriva. Dakle, ova gljiva je retka, a uz to i nevidljiva.
|
Martovka ne voli duboko, glineno (kiselo) zemljište.
|
|
Dugo je Gljivarsko društvo Šumadije tražilo ovu gljivu. Tražila su je i ostala srodna udruženja ali do 2009. godine bez uspeha i bez potvrđenih nalaza. U proleće pomenute godine, na Goču, u jeli i bukvi pronašli smo nevidljivu (podsetite se priloga, "Konačno martovka"). Od tada, uz još nekoliko otkrivenih staništa, imali smo prilike, da gotovo svake godine uslikamo po koji primerak. Prava i uzvišena gljivarska sreća.
|
Žuta želatinka (Tremella mesenterica), prema mom iskustvu, prilično retka.
|
|
Ove 2015. godine bunio me je topli februar. Kada otići u šumu, sneg se odavno istopio. Nisam otišao. Mart je počeo sa kišama i hladnim vremenom, hladnim ali ne suviše mrazovitim. Odabrani cilj je bio na tridesetak kilometara od Kragujevca. Sjajna šuma, mešavina bukve, graba i hrasta, negde samo bukva, negde samo hrast. Nadmorska visina između 400 i 500 metara, zemljište, baš kakvog sam opisao. Prosečna brzina kojom hitam ka gljivarskom odredištu je uvek veća od one u povratku. Nestrpljenje valjda dodaje gas.
|
Matovka se obično pojavljuje u dobro skrivenim gnezdima.
|
|
Parkiram se, navlačim čizme. Posle proteklih teških kiša, cipele nisu preporučljive. Zabacujem torbu sa fotoaparatom, hvatam u levicu svoj verni štap, proveravam još jednom prisustvo različitih, za šumu korisnih stvarčica, krećem. Prvi koraci ne dotiču zemlju, ispred mene je šumska kapija. Razmišljam, da li ću iza kapije zateći odškrinuta ona teška, tajanstvena vrata, da li sam pogodio vreme, mesto i naklonost šumskih vila i vilenjaka. Mesto je provereno, naklonost vladara šume sam svojim odnosom nadam se zaslužio, a vreme, videćemo.
|
Prikazani primerci su bili veoma krupni (oko 15 cm u prečniku šešira).
|
|
Vlažno je u zemlji, u stelji, u vazduhu. Vidim, daždevnjaci su već budni, jagorčevina opstankom zauzeta. Nehotično, prolazeći lomim telom suve grančice, one žive se savijaju, sklanjaju, neke i ošinu. Na prvi pogled, sve je usporeno, šuma jedva da daje znake života. Od martovke ni traga. Tešim se, tako je to u prvo vreme i kada je prisutna. Uslovi izmišljeni za judino uvo, za raznorazne želatinke. Puno otpalih grana je dobilo uši, bukovih, hrastovih, zovinih. Slikam žutu želatinku, ovako rano je nikada dosad nisam nalazio. Potpuno sam sam, bez vetra je, prohladno, oblačno.
|
Judino uvo (Auricularia auricula-Judae) i jestiva i cenjena i gajena i nosilac sindroma trovanja.
|
|
Ne gubeći nadu, streljam očima stelju. Ispod bukovog lišća proviruju na gore povrnuti krajevi zrele martovke. Kako to najčešće bude, radilo se o gnezdu sa više plodnih tela nevidljive. Kakvi lepi primerci, kakvi sjajni primerci. Često se desi da budu polupojedeni od strane puževa. Šumski stanovnici, poput srndaća potpuno počiste plodna tela, tako da je teško zaključiti da su tu bile gljive. Ostanu samo male, kružne čistine u stelji. Ovoga puta nije bilo konkurencije, u svom punom sjaju martovke su rasle samo za moje oči. Posle pažljive pretrage, zaključio sam da se nalazim usred polja nevidljive. Delimično ili potpuno ispod lišća bile su tu svuda oko mene. Ako tamo u gradu događanja uglavnom skraćuju život, ovde u šumi ga produžuju. Da li treba da kažem da sam škljocao, prilično.
|
Pozdrav nevidljivoj gljivi.
|
|
Silazim do potoka ošamućen, opijen, ponesen. Vrti mi se u glavi od zadovoljstva. Još jednom sam ulovio nevidljivu. Polazim nazad kroz teška tučana vrata. Kada se ona zatvore nevidljiva će zaista nestati. Nadam se samo do sledeće sezone tajanstvene, šumske, martovske tišine.
|
|
|
